MARINKO UMIČEVIĆ: Vidjeti Đokovića uživo - san većine nas

Foto: Vanja Gajić

Tehnički direktor Marinko Umičević ponosno ističe da se uspjeh kompanije krije u nesebičnom doprinosu zaposlenih radnica u samoj proizvodnji.

Budući da je početak marta rezervisan za osmomartovske teme, tehnički direktor "Beme" idealan je sagovornik za naša "Tri pitanja". 

Kako ste ove godine proslavili 8. mart?

Bema svake godine obilježava 8. mart, nismo ga obilježili samo u doba korone. Mojim partnerima je to neobično jer se taj praznik kod njih odavno ne obilježava. Međutim mi od toga ne odustajemo, zato nas i zovu "Švabe Ortodoks", jer smo patrijarhalni i drago mi je da je tako. Ove godine nismo poklanjali cvijeće. Napravili smo proslavu, a svaka radnica dobila je i par visoko kvalitetnih modnih cipela.  Od četiri stuba koje ima fabrika tri i po drže žene, ali bitno je i da svaka radnica ima podršku firme kakav god problem da imaju. Nije danas lako biti žena, teška i izazovna su vremena. Teško je provesti osam sati za mašinom, pa onda doći kući i nastaviti sa drugim obavezama. Nastojimo da Bema funkcioniše kao velika porodica.

Bemu nose poznate žene poput Melanije Tramp?

Kad sam se odlučio da pošaljem cipele za gospođu Melaniju Tramp, očekivao sam od Trampa jedan novi početak svijeta. Dolazili su novinari iz svih svjetskih kuća, da snime i vide ko je taj Marinko koji je poklonio Melaniji Tramp cipele. Uglavnom, svi su čuli za Banjaluku i Republiku Srpsku. Bilo je i onih kojima se to nije dopalo, čak sam išao u Milano da držim predavanje o tome kako sam došao na ideju da Melaniji poklonim cipele. Melanija se oduševila, čak mi je poslala zahvalnicu. Poslao sam cipele i u Čile kad ih je zadesila velika tragedija. Cipele sam poslao i Vučiću, budući da je rekao da je pasionirani kolekcionar. Pravio sam cipele za Đokovića i njegovu djecu. Činjenica je da me često napadaju na društvenim mrežama. Te ljude zovem „mapetovci" i uglavnom se zapitam šta su to oni učinili za naš grad.

Hoćete li ići da gledate Đokovića?

Prije par godina sam predložio da Đoković dobije ključ Grada i nažalost mu to još nije uručeno pošto nije bio u mogućnosti da dođe, ali se nadam da ćemo sad iskoristiti priliku da mu predamo to priznanje. Ovaj turnir je veliki je događaj za promociju Banjaluke, biće prepune tribine i naravno da to neću propustiti. Vidjeti Đokovića uživo je san većine nas.

Planirate li se kandidovati za gradonačelnika Banjaluke?

Ne planiram. Radi se o jako izazovnoj i zahtijevnoj funkciji, a ja već "u godinama". Inače, promijenio bih više stvari u Banjaluci. Grad je dosta uređen i izgrađen, a Vrbas kao žila kucavica grada postao je septička jama. Na primjer, svi kanalizacioni odvodi sa Starčevice se izlivaju direktno u Vrbas, a onda tu prljavu vodu sipamo u cisterne i peremo ulice. Centar grada prenatrpan je zgradama, a sela su prazna. Zabranio bih izgradnju stambenih zgrada u narednih pet godina. Napravio bih dvije garaže na šest, sedam spratova, pa da riješimo i problem sa parkingom, a garaže bi same sebe isplaćivale.  

Najavljena je povorka ponosa u Banjaluci?

Apsolutno sam protiv toga. Nemam ništa protiv da ljudi rade šta žele u svoja četiri zida. Mislim da je sve otišlo predaleko. Mi smo konzervativan i patrijarhalan narod i nama je to nametnuto sa Zapada. Nije to demokratija, to je rušenje sistema, države. Smatram da to treba zabraniti u narednih sto godina kao što je to uradio Putin. Bog je stvorio muškarca i ženu. Ne bismo trebali da učimo djecu kao što to rade u Norveškoj, Švetskoj, Danskoj da imaju dvije mame i tate. Izričito sam protiv toga.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Vanja Gajić