Fon der Lajen: Evropa ne toleriše agresiju

Foto: Agencije

„Ovo je jaka poruka Putinu, od Dablina do Kišinjeva, da ne tolerišemo agresiju na suverenu državu“, poručila je Fon der Lajen novinarima ispred konferencijskog centra u kojem se održava Samit.

Ona je kazala da će u središtu Samita treći put biti Ukrajina, ali i energetika.

Kako je rekla, Evropa je prošle godine imala energetsku krizu, zbog ucjene Rusije kada je riječ o fosilnim gorivima, ali su sada cijene pale i stvorena je zajednička platforma za kupovinu gasa.

„To je uspjeh koji se može videti jer se nije pridružilo samo 27 članica, već i druge evropske zemlje poput Norveške, Moldavije, Ukrajine i Srbije“, rekla je Fon der Lajen i istakla da se mora smanjiti zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva, te da se kontinent okreće obnovljivim izvorima energije.

Ona je govorila i o Jermeniji i dodala da će to biti još jedna tema, te istakla da EU podržava Jermeniju i njene humanitarne potrebe, za koje je prvobitno odvojeno 5,2 miliona evra, što je posle duplirano na 10,4 miliona.

Upitana o tome što u odluci o privremenom finansiranju SAD nije uključena pomoć Ukrajini, Fon der Lajen je rekla da je uvjerena da će SAD pomoći Ukrajini, ali da je EU opredijelila novac za Ukrajinu, jer je toj zemlji potrebna predvidivost.

Mišel: Konflikti utiču na cijelu Evropu

Predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je Evropska politička zajednica platforma koja može igrati važnu ulogu u rešavanju konflikata, poput sukoba u Zakavkazju ili između Srbije i Kosova.

On je na otvaranju Samita istakao da ti konflikti nisu problem samo za one direktno uključene u sukob, već za region i celu Evropu.

Govoreći o migracijama, Mišel je rekao da je i tu potrebna saradnja cijele Evrope, ali i trećih zemalja i da se moraju prekinuti lanci krijumčarenja, jer ne mogu krijumčari odlučivati ko dolazi u EU.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel rekao je da će teme na samitu Evropske političke zajednice biti pitanja migracija, nastavak podrške Ukrajini u svjetlu odluke SAD da se usvoji privremeno finansiranje bez odobrene podrške Kijevu, kao i nedavni sukobi u Nagorno Karabahu.

Samitu u Granadi ne prisustvju predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan i predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev.