Naučnici otkrili da i biljke u Evropi vole vikend: Evo i zašto

Foto: Agencije

Navedeni tim je istraživao korelaciju između kvaliteta vazduha i fotosinteze analizirajući satelitske podatke koji mere svetlost koju emituje hlorofil u listovima biljaka, što ukazuje na nivoe fotosinteze.

Otkrili su jednak odnos između nižih nivoa aerosoli (zagađivača koji uključuju prašinu, dim od šumskih požara i ljudskih aktivnosti) i povećanih stopa fotosinteze. Vikendi, obeleženi smanjenim i industrijskim aktivnostima, pokazali su porast fotosinteze od 64 odsto širom Evrope.

„Vikendom je manje prometa i industrijskih aktivnosti. Ali tokom radnih dana vazduh je prljaviji, pa vidimo snažan nedeljni ciklus“, pojašnjava He.

Studija, koja je objavljena u časopisu PNAS, takođe je otkrila znatno smanjenje zagađenjem aerosolima tokom 2020. godine, što se pripisuje pandemiji COVID-19. Posledično, biljke su pokazivale povećanu produktivnost tokom cele sedmice, a ne samo vikendom, prenosi ZIMO.

Američki naučnici naglašavaju ekološke prednosti poboljšanja kvaliteta vazduha, ne samo za ljudsko zdravlje već i za produktivnost ekosistema. Procenjuju da bi biljke mogle godišnje da uklone dodatnih 41 milion tona CO2 iz atmosfere, ako bi se nivoi zagađenja aerosolima vratili na nivoe pre pandemije. Njihovo otkriće naglašava potencijal za smanjenje nivoa aerosoli, posebno onih povezanih s transportom i industrijskim procesima, kako bi se poboljšalo hvatanje i skladištenje ugljenika u biljkama.

Uočeni obrasci, pod uticajem nedeljnih ciklusa i smanjenja zagađenja aerosoli povezanog s pandemijom, naglašavaju međusobnu povezanost činilaca okoline i biljnog sveta. Rezultati istraživanja sugerišu da bi napori za poboljšanje kvaliteta vazduha mogli da imaju pozitivne implikacije i na ljudsko zdravlje i na funkcionisanje ekosistema. Istraživanje je objavljeno na NewsScientist.