Devet godina nakon kontroverze „bijelih“ Oskara: Da li je Holivud razumio poruku

Foto: Printscreen

Devet godina nakon kontroverze #OscarsSoWhite (Oskari su tako beli), u kojoj su sve nominacije za glumu otišle u ruke izvođača bele rase, jedna stvar je, dodaje Gardijan, nedostajala u dominaciji priča o Barbi i Openhajmeru – razgovor o različitosti.

Možda je to zato što se na prvi pogled dodeljivanje Oskara značajno popravilo u odnosu na one u kojima su dominirali belci u 2015. i 2016. Bilo je i ne-belih glumaca koji su bili nominovani, ukupno sedam (isti broj kao prošle godine): Lili Gledstoun, Danijel Bruks, Amerika Ferera, Kolman Domingo, Sterling K. Braun i Džefri Rajt, a Divajn Džoj Rendolf je dobila nagradu za najbolju sporednu glumicu za ulogu u filmu „The Holdovers“.

Jedna režiserka je ponovo bila u trci (Džastin Trit), dok su novi, uzbudljivi pisci bili prepoznati (Kord Džeferson). Deluje da su tokom godine uvedeni standardi raznolikosti Akademije i činilo se da funkcionišu.

Sada, da bi mogle da budu kvalifikovane za nominacije, produkcije moraju da ispune listu zahteva o raznolikosti u glumačkim ulogama, pa do onih van ekrana, u ekipama i marketinškim odeljenjima.

Neki su ta pravila nazvali „slabim i upadljivim“ na isti način na koji su Baftina slična pravila kritikovana kao puko „ukrašavanja prozora“ u industriji sa ogromnim sistemskim problemima kada je u pitanju inkluzija.

Doduše, uslove za Oskara je vrlo lako ispuniti i dovode do toga da filmovi koji ne izgledaju različito budu podobni. Na primer, „Openhajmer“ se kvalifikovao zbog velikog broja žena koje rade na visokim pozicijama u produkciji, što prevazilazi očigledan nedostatak crnih i latino lica na ekranu.

Dženel Ingliš, koja je radila u Akademiji na uticaju i naporima za inkluziju, rekla je za Njujork tajms da bi, da su primenjivana stroža pravila, „izgubili mnogo podrške i zamaha“ unutar industrije.

Spajk Li, reditelj koga su pitali o različitosti i Oskarima više nego iko, rekao je fokus ne bi trebalo da bude na novim standardima za koje je rekao da sadrže „rupe u zakonu“, već na onima koji donose odluke. Dodao je: „To su ljudi, pojedinci koji odlučuju šta pravimo, a šta ne, ko će to napisati, ko će režirati, ko će to producirati, ko je zvezda u ovome“.

Gledajući na ishod ovogodišnjih nagrada, njegov argument „pije vodu“. „American Fiction“, film koji je imao uglavnom crnačku glumačku ekipu i koji je dobio pet nagrada, od kojih je osvojio jednu za najbolji adaptirani scenario, finansirao je Orion – studio sa crnom ženskom šeficom (Alana Majo) koja ga je podržala kada mnogi nisu hteli.

Džefri Rajt – čovek kojeg mnogi smatraju jednim od najboljih karakternih glumaca svoje generacije – konačno je proglašen za najboljeg glumca. „To je zapravo bio prvi put da sam imao ovakav nivo podrške za film u kome sam bio toliko centralan lik“, rekao je Rajt za Gardijan. To je još jedan podsetnik da su filmski studiji decenijama ignorisali različite talente i zašto su promene bile potrebne, zaključuje Gardijan.