Savjet bezbjednosti: Redovna debata o BiH 15. maja

Foto: Agencije

Za sada nije objavljen dnevni red niti satnica sastanka.

Prethodni, vanredni sastanak Savjeta o situaciji u BiH održan je u utorak, 30. aprila.

Predstavnici Rusije zakazali su vanrednu sjednicu Savjeta bezbjednosti kako bi upozorili da je BiH na ivici oružanog sukoba, ali i zbog toga što je ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija bez saglasnosti pokrenuo priču o rezoluciji o Srebrenici.

Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović učestvovala je u radu sjednice u skladu sa pravilom 39 Privremenog poslovnika Savjeta, dok su BiH, Hrvatska i Srbija učestvovale prema pravilu 37.

Na sjednici se obratio i Kristijan Šmit, čije imenovanje nije potvrdio Savjet bezbjednosti UN.

Kosponzori rezolucije su i međuregionalna grupa zemalja, uključujući BiH, Francusku, Sloveniju i SAD.

Glasanje u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji pod nazivom “Međunarodni dan sjećanja na genocid u Srebrenici 1995”, trebalo je da bude održano danas, ali je odgođeno za neki kasniji datum.

Stalni ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja rekao je da Rusija nikad neće prihvatiti takvu rezoluciju jer nije u saglasnosti sa Dejtonskim sporazumom, s obzirom da jedan od entiteta, koji čine BiH, nije dao svoju saglasnost. On je, takođe, rekao da će nacrt rezolucije destabilizovati zemlju, prenosi Srna.

U UN usaglašena Rezolucija o Srebrenici

Usaglašenim tekstom Rezolucije o Srebrenici 11. juli proglašava se Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine.

„Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti“, navodi se u tekstu rezolucije, o kojem će se izjasniti Generalna skupština UN-a.

U rezoluciji se dalje „osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici“.

Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici, kako bi imale dostojanstven pokop i poziva se na nastavak procesuiranja onih počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.

U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.

Od generalnog sekretara UN-a se traži da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, počevši sa svojim aktivnostima priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, kao i da skrene pažnju svim državama članicama, organizacijama sistema UN-a i organizacijama civilnog društva da poštuju ovu rezoluciju.

„Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema UN-a, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane na obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebne svečanosti i aktivnosti u znak sećanja i pošte žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti“, navodi se u predloženim zaključcima rezolucije.

Šef Misije BiH pri UN-u Zlatko Lagumdžija potvrdio je da je usaglašen finalni predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Finalnom predlogu je, kako je naveo, prethodilo „više krugova inkluzivnih konsultacija“, a tekst rezolucije „Međunarodni dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici 1995“ grupa zemalja poslala je predsedniku Generalne skupštine UN-a.