Njujork tajms: Si Đinping u prijateljskoj posjeti lukama u Istočnoj Evropi

Foto: Agencije

Kada je lider Kine, Si Đinping, piše Njujork tajms, poslednji put posetio istočnu Evropu nekadašnjeg komunističkog bloka 2016. godine, predsednik Češke ga je ugostio tokom trodnevne državne posete, obasute zastavama, i ponudio svoju zemlju kao „nepotopivi avionski nosač“ za kineske investicije.

Ta lađa je od tada potonula, navodi se, uništena podrškom Kine Rusiji u ratu u Ukrajini i gorčinom zbog projekata koji se nikada nisu ostvarili. Takođe su potonule mnoge visoke nade koje su zavladale istočnom i centralnom Evropom za bujicu kineskog novca.

„Tajvan je Kina – tačka“

Gospodin Si ove godine, nakon posete Francuske, došao je u posetu Srbiji, gde se trenutno nalazi, a nakon toga odlazi u Mađarsku. U ovim dvema zemljama, piše Njujork tajms, dugogodišnji autoritarni lideri i dalje nude utočište Kini u sve turbulentnijim političkim i ekonomskim vodama.

Stav Kine, navodi se u tekstu, koji je prijateljski nastrojen prema Kremlju što se tiče rata u Ukrajini, nije problem za predsednika Aleksandra Vučića iz Srbije, koji, poput gospodina Orbana, održava tople odnose s Rusijom i Kinom, dok obezbeđuje milijarde dolara kineskih investicija.

U intervjuu ove nedelje, za kinesku državnu televiziju, gospodin Vučić dao je predstavu laskanja koje će dominirati posetom gospodina Si Đinpinga: „Postoji hiljade stvari koje možemo i trebamo naučiti od naših kineskih prijatelja“, rekao je predsednik Srbije.

„Tajvan je Kina – tačka“, dodao je.

Miloš Zeman, češki predsednik koji je dočekao gospodina Si-ja 2016. godine, piše NT, zamenjen je prošle godine bivšim, iskusnim NATO generalom, Petrom Pavelom. Gospodin Pavel, kako se navodi, izazvao je gnev kineske vlade razgovarajući s predsednikom Tajvana, kojeg Peking smatra delom svoje teritorije, i rekavši u intervjuu da Kina „nije prijateljska zemlja“. Kineske investicije u Češkoj su usporene nakon toga, piše ovaj medij.

EU i SAD nisu „jedini igrači u gradu“

U međuvremenu, kineski novac je pristizao u Mađarsku i Srbiju, uspotavljajući bliske veze, navedeno je, koje se oslanjaju na zajedničku opreznost prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Kineski reprezentativni infrastrukturni projekat u regionu, brza pruga između Beograda i Budimpešte, usporava regulatorna i druga pitanja, piše NT. Od oko 300 kilometara planirane pruge, samo oko 90 kilometara je u funkciji nakon pet godina rada – spor tempo za projekat koji Peking vidi kao ključni deo infrastrukturnog programa „Pojas i put“, omiljene spoljnopolitičke inicijative gospodina Si-ja, piše Njujork tajms.

Ali obećane kineske investicije za druge projekte su brzo napredovale, navodi se u tekstu, ukupno se popele na skoro 20 milijardi dolara u Srbiji, prema rečima ministra za građevinarstvo, transport i infrastrukturu, a skoro isto toliko i u Mađarskoj, uključujući zajmove, čiji su uslovi tajna.

Ivana Karaskova, češka istraživačica u Asocijaciji za međunarodne odnose, nezavisnoj istraživačkoj grupi u Pragu, rekla je da Mađarska i Srbija gledaju prema Kini „ne samo zbog ekonomskih dobitaka, već i da pokažu svom domaćem biračkom telu da sprovode nezavisnu politiku“. To pokazuje Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama da „nisu jedini igrači u gradu“, rekla je gospođica Karaskova, prenosi Njujork tajms.

Ona je dodala da Kina „razume ovu dinamiku“, i da će gospodin Si iskoristiti to da pokuša da preokrene postepeno pogoršanje mišljenja o Kini u Evropi, kako među običnim građanima, tako i u institucijama poput Evropske komisije, izvršnog organa Evropske unije, navedeno je.

Istraživanje prošle godine istočnoevropskih i srednjeevropskih zemalja koje je sproveo Globsec, istraživačka grupa iz Slovačke, otkrilo je da su „negativne percepcije Pekinga naglo porasle“, posebno u baltičkim državama i Češkoj, piše u tekstu. Čak i u Mađarskoj, samo 26 odsto ispitanika je imalo pozitivno mišljenje o gospodinu Siju, u poređenju s 39 odsto koji su imali negativno mišljenje – ostali su rekli da su nesigurni, piše Njujork tajms.

Međutim, Mađarska, pod gospodinom Orbanom, navodi se, bez obzira na mišljenje javnosti, postala je „siguran politički prostor“ za Peking, rekao je gospodin Matura, i može se računati da će pokušati daublaži politiku Evropske unije prema Kini i zaštititi je od posledica rata u Ukrajini.

Spajanje ekonomskih i geopolitičkih interesa posebno je izraženo u Srbiji, navedeno je, koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, ali se opirala pridruživanju bloku u uvođenju sankcija Rusiji i frustrirala napore EU da posreduje u rešavanju situacije oko Kosova. Kosovo je proglasilo nezavisnost nakon kampanje NATO bombardovanja, status koji Srbija, uz podršku Rusije i Kine, odbija da prihvati.

Gospodin Si Đinping stigao je u Srbiju iz Francuske u utorak – 25. godišnjicu pogrešnog udara NATO-ovih aviona na Kinesku ambasadu u Beogradu, tokom kampanje bombardovanja 1999. godine, piše NT. Troje kineskih novinara je poginulo. Incident, koji mnogi u Kini smatraju da nije bio slučajan, stvorio je „jak emocionalnu vezu između Srba i Kineza“, rekao je Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Kao deo serije događaja koje je odobrila vlada u Beogradu, uoči posete gospodina Si Đinpinga, srpski komunisti su u ponedeljak razvili transparente na kojima je pisalo „Dobrodošao predsedniče“ i „Kosovo je Srbija – Tajvan je Kina“ ispred Kineskog kulturnog centra u Beogradu, koji je izgrađen na mestu bombardovane ambasade,piše NT. Tražili su da se ulica ispred centra preimenuje u „Ulica kineskih žrtava NATO agresije“, navodi se.

„Kinezima je udobno u Mađarskoj“

I Mađarskoj smeta ono što se smatra nasilničkim ponašanjem Vašingtona i Brisela, uprkos članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji, od koje je dobila milijarde evra pomoći, piše ovaj medij.

Međutim, glavni interes gospodina Orbana u vezi s Kinom je novac, piše Njujork tajms, i on se nada da će, uz pomoć kineskih investitora, pretvoriti Mađarsku u centar proizvodnje električnih vozila, baterija i drugih novih tehnologija.

Samo u protekle dve godine, navodi se, Kina je obećala da će investirati više od deset milijardi dolara u Mađarsku, većinom u poduhvate vezane za električna vozila, u vreme kada Evropska unija, zabrinuta zbog rastuće dominacije Kine u tom sektoru, istražuje da li su kineski proizvođači električnih vozila nepravedno subvencionisani i da li bi trebalo da budu kažnjeni visokim tarifama.

U toku je izgradnja fabrike za proizvodnju baterija za kineska električna vozila u istočnoj Mađarskoj, piše ovaj medij.

BYD, kineski gigant za električna vozila, prema navodima ovog medija, najavio je u decembru da će izgraditi montažnu fabriku u Mađarskoj, svoju prvu proizvodnu jedinicu u Evropi. Planovi za drugu, još veću fabriku kineskih električnih automobila u zemlji s investicijama od Grejt Vol (Great Wall) Motora očekuju se da će biti objavljeni tokom posete gospodina Sija.

Te montažne linije će biti izgrađene tokom narednih nekoliko godina, piše američki medij, ali na dugi rok će pomoći u zaštiti kineskih proizvođača električnih vozila od bilo kakvih budućih napora Evropske unije da spreče Kinu da dominira tržištem putem tarifa.

Tarife na uvozne kineske električne automobile ne bi se primenjivale na one koji se montiraju u Mađarskoj, jer oni mogu da šalju robu bez carina širom EU, iako bi mogle da utiču na delove uvežene iz Kine u mađarske pogone, piše Njujork tajms.

Za razliku od većine Evrope gde se vlade redovno menjaju – demokratski proces koji može poremetiti kineske investicione planove zasnovane na bliskim odnosima s određenim liderom, gospodin Orbán i gospodin Vučić su obojica na vlasti već više od decenije i ne pokazuju znakove odlaska, piše medij.

„Kinezima je udobno u Mađarskoj,“ rekao je gospodin Matura. „Javnost možda nije previše naklonjena Kini, ali vlada jeste.“

Početak izgradnje prošle godine ogromne kineske fabrike baterija od 7,8 milijardi dolara u istočnoj Mađarskoj izazvao je proteste lokalnih stanovnika, ali aplauz vlade gospodina Orbana, navodi se. Vlada predsednika Vučića takođe je ignorisala javni bes oko ogromnog kineskog rudarskog poduhvata na jugu Srbije, piše ovaj medij, koji ekološki aktivisti i stanovnici tvrde da zagađuje vodovod.

Iako uticaj Kine opada, nije izgubljen

Posetom Mađarskoj i Srbiji, prema analitičarima, gospodin Si želi da pokaže da iako Kina možda opada kao uticajan igrač u istočnoj i centralnoj Evropi, još uvek nije izgubljena, piše ovaj medij. I, kažu oni, to ukazuje da nije odustao od kineske diplomatske inicijative poznate kao 16+1, grupacije Kine i nekadašnjih komunističkih evropskih zemalja oko glavnog programa „Pojas i put“ gospodina Sija, piše Njujork tajms.

Tri baltičke države, besne zbog rata u Ukrajini, i zvanično su napustile grupu, koja datira iz 2012. godine, i koja je bila temelj kineske diplomatije u Evropi tokom vladavine gospodina Sija, navodi se. Drugi, poput Češke, Poljske i Rumunije, tehnički ostaju članovi ali su se uglavnom distancirali, piše Njujork tajms.

„Velika rasprava sada među stručnjacima širom regiona je da li je 16+1 mrtav ili samo zombi,“ rekao je gospodin Matura, prenosi ovaj medij.