Kako je izgledalo popeti se na 508 metara visok neboder - bez ikakve opreme

Foto: Agencije

U 10.43 po lokalnom vremenu, Honold se popeo na poslednji centimetar metalnog šiljka na vrhu zgrade Taipei 101 i stao na samit visok 508 metara sa osmehom na licu, mašući oduševljenim navijačima – prizor koji će nesumnjivo postati kultni trenutak u istoriji alpinizma.

Aleks Holand je prvi poznati penjač koji je izveo „free solo“ uspon na Taipei 101, što znači penjanje bez užadi, sigurnosnih mreža ili druge opreme – samo golim rukama i sa vrećicom magnezijuma za bolji hvat, piše CNN.

„Neverovatno je, siguran sam da ću danima biti pod utiskom, ovo je zaista neverovatno“, rekao je Honold na konferenciji za novinare nakon završetka penjanja.

Dodao je:

„Toliki deo života provedeš razmišljajući o tome i zamišljajući da je moguće, ali kada to zaista uradiš, osećaj je uvek drugačiji.“

Honold (40) je već skoro dve decenije poznato ime u penjačkoj zajednici, a pažnju je privukao još u ranim dvadesetim godinama zahvaljujući uspešnim free solo usponima na izuzetno zahtevnim rutama.

Ipak, svetsku slavu stekao je 2017. godine, kada je postao prva osoba koja je bez osiguranja ispenjala El Kapitan, vertikalnu stenovitu formaciju u Nacionalnom parku Josemiti – podvig od kojeg zastaje dah, zabeležen u nagrađivanom dokumentarcu „Free Solo“.

Od tada je nastavio da se penje i postavlja nove rekorde. Iako je Taipei 101 imao na umu više od decenije, prilika se nije ukazala sve dok ideja nije predstavljena Netfliksu, koji je njegov uspon prenosio uživo. Honold je taj podvig nazvao „najvećim urbanim free solo usponom ikada“.

„Za mene lično, najveći izazov bio je da ostanem smiren. Publika, cela atmosfera i svi ti ljudi oko mene učinili su da sve deluje intenzivnije. Ali kako sam se penjao, bivao sam sve opušteniji i pomislio: ‘Ovo je baš zabavno, zato se i bavim ovim’,“rekao je on.

Honold nije prva osoba koja se popela na Taipei 101.

Francuski penjač Alen Rober osvojio je vrh zgrade još 2004. godine, ali uz korišćenje užadi. Rober je bio pozvan da se popne na zgradu povodom njenog zvaničnog otvaranja za javnost, ali su tadašnji uslovi bili znatno lošiji – sa kišom i jakim vetrovima – zbog čega je njegov uspon trajao četiri sata, u poređenju sa Honoldovih sat i po.