Rusko-ukrajinski sukobi odrazili se na izvoz malina

Foto: Pixabay

Izvoz u Evropsku uniji je na čekanju, zbog toga što oni uvoze jeftiniju malinu iz Poljske i Ukrajine.

Od izvoza zavisiće i isplata uzgajivačima koji su je prodavali hladnjačarima po kilogramu visokokvalitetne maline od sedam do osam KM.

Petnaesta je godina od kada se Hip-eks Novo Goražde bavi proizvodnjom, otkupom i preradom jagodičastog voća. U ovoj godini otkupili su 300 tona maline. Uprkos suši, kvalitet roda je bio odličan, ali prodaja u Njemačku, Italiju, Austriju i Francusku još nije krenula. Uzrok je poremećaj potrošnje u evrozoni, za koju upućeni tvrde da nije bila lošija u zadnjih trideset godina.

„Od ovogodišnjeg otkupa maline nismo prodali ni ugovorili ni jedan kilogram. Nema interesovanja, tako da smo u jako nezavidnoj situaciji“,  kaže Siniša Gajić, direktor Hip-eksa.

Slično i u Poljoprovrednoj zadruzi Uvac-Rudo, koja je ove godine otkupila 52 tone od 70 kooperanata. Pojašnjavaju da se plan otkupa pokazao i kao srećna okolnost zbog lošeg izvoza.

„Uspjeli smo da prodamo jedan kamion malina, a trenutno imamo na stanju oko 31 tonu koja će čekati kupca dok ne dođe neka bolja cijena“,  kaže Nenad Ljubojević iz ove zadruge.

Od poslovnih partnera saznaju da je uzrok čekanja izvoza “crvenog zlata”, uvoz u Evropsku uniju jefitnije zamrznute maline iz Poljske i Ukrajine.

„Postoji i drugi problem – kupci na Zapadu ne smiju da lageruju maline, jer se boje da li će imati struju u toku godine“,  dodaje Ljubojević.

U hladnjači Novo Goražde, koja posluje s 300 kooperanata, ostaju optimistični da se nepovoljan trend neće zadržati. Jedan od bitnih faktora je da uzgoj maline nije u porastu, što bi trebalo da ohrabri ovdašnje uzgajivače i pored sve glasnijijeg odjeka ukrajinske krize.

„Nadam se da će se to prevazići što je moguće prije i da ne bi trebalo da proizvodnja u budućnosti ima problema sa plasmanom“,  kaže Gajić.

Problem prodaje zamrznute maline kulminirao je i u Srbiji. Podaci ukazuju da je izvoz u Njemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na prošlu godinu.

Prema saznanjima Privredne komore Srbije, inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci kao razloge pada uvoza navode i promjene u ponašanju kupaca, koji su usmjereni samo na nabavku osnovnih životnih namirnica.